IZBOR PARTNERA – slučaj ili zakonitost?

U slučajevima neurotičnog razvoja ličnosti, u toku formiranja njene konačne strukture, kako pod uticajem negativnih konstitucionalnih faktora tako i pod uticajem remetilačkih faktora sredine, u prvom redu uticaja roditelja, dolazi do svih mogućih pogrešnih kombinacija u izboru partnera. Kad neka osoba, na primer, promeni nekoliko partnera, od kojih je svaki okarakterisan izrazito negativnim i destruktivnim crtama, onda mnogima postaje jasno da mazohistička struktura ove osobe traži upravo onakvog partnera koji će da joj pribavi zadovoljstvo mučeći je.

Gotovo uvek u pitanju su nesavladani unutrašnji konflikti iz ranog dečjeg doba, koji su onda samo projektovani u pseudoobjektnim odnosima. Spoljni svet služi tada samo kao arena na kojoj se insceniraju nesvesni konflikti. Takvih i sličnih kombinacija ima vrlo mnogo.

Pomoć ovakvim osobama, ukoliko ne dođe do relativno retkog, spontanog preobražaja loše raspoređenih delova mozaika ličnosti pod uticajem otrežnjavajućeg iskustva realnosti, moguća je samo strpljivim i dugim psihoterapeutskim lečenjem. A tada je zaista moguće, suptilnom analizom odnosa deteta prema roditeljima, čak sasvim zapostavljajući konstituciju i Sondijevu pretpostavljenu borbu naslednih gena, uspešno rekonstruisati nesvesnu „ideju vodilju“ koja je nekog neurotičara odvela upravo jednom i određenom izboru partnera.

Ne želimo ipak da zapostavljamo i aktivnu ulogu međusobnog uticanja i menjanja i to kako u pozitivnom tako i u negativnom smeru, u toku zajedničkog života partnera (pozitivnog ili negativnog, već prema tome da li kod ličnosti preovladavaju pretežno konstruktivne, prospektivne tendencije sa svešću o defektu, ili pretežno destruktivne i samodestruktivne tendencije). Šanse za pozitivnim menjanjem postoje gotovo uvek tamo gde su zdrave snage ljubavi i predavanja jače od snaga koje vezuju dva čoveka zbog njihovih defekata.

Upravo se u proceni ovakvih tendencija sastoji ona spasonosna, odlučujuća reč lekara u bračnim savetovalištima. Ne proceniti na vreme preovladavanje sadističkih i destruktivnih tendencija kod jednog od partnera, upornim pokušajem održavanja ovakvog braka, znači ići naruku ovim tendencijama i sigurnom fizičkom i psihičkom uništenju drugog partnera. Istoj opasnosti podleže lekar kada odobri prebrzu jednog odluku jednog partnera da brak treba što pre raskinuti i onda kada kod oboje postoji još dovoljno prostora za međusobno pozitivno menjanje.

Eto, i lekari i laici još stoje pred jednom zagonetkom čovekovog psihičkog života. Ova zagonetka je tek počela da se rešava. Ona je složena i kompleksna i zavisi od mnogo činilaca, pre svega od psihičkog zdravlja ili psihičke neuravnoteženosti partnera. U prvom slučaju zagonetka postaje još teža, u drugom determinizam u izboru partnera svakako je jači od slobode u izboru.

Izvor: Čovek i njegov identitet, Sabrana dela, II kolo

Preuzeto sa: delfi-elena.com