6 stvari u kući koje odbijaju prosperitet

Svaka nekretnina ima određenu energiju. Kakva je energija doma i njegovo uređenje, takve su i financije ukućana unutar njega. Postoje ključne točke u domu koje su vezane za financije.

Nered ne smije nigdje postojati, jer može napraviti financijske blokade i nemogućnost naplaćivanja dugova. Ustajala energija u određenom dijelu prostora stvara nemogućnost većih prihoda. Zapušten podrum može proizvesti neplanirano plaćanje kazni, pa makar i za parking.

Bitni dijelovi nekretnine vezani za financije ukućana:

1. PRILAZ

Ako ne može posjetitelj lako pronaći vaša ulazna vrata, neće moći ni energija novca.Tamni prilaz ispred vašeg doma donosi: tamnu budućnost, tešku karijeru i teško skupljanje materijalnih dobara.Korekcije: dobra rasvjeta i postavka dekoracije pored ulaza, čime pravite dobrodošlicu i gostima i prihodima.

2. NERED

Ako je dom ispunjen neredom, ili malim prostorijama (ostava), koje su nesređene i natrpane – ne treba se iznenaditi ako imate financijske probleme.Korekcije: raščistite nered što prije, presložite stvari u kutije i ostavite u toku noći da “gori” svjetlo (yang energija rasvjete oživljava mrtvu točku u domu, a ta točka može biti u kompasnoj direkciji stana vezanoj za karijeru, financije ili naplaćivanje).

Za nastavak sadrzaja posjetite sljedecu stranicu…

Maljavost ukazuje na visok koeficijent inteligencije

Tom Džouns je dugo bio simbol mačo muškarca na kog su žene otkidale. Kovrdžava kosa, uske pantalone i kubanske čizme su samo upotpunjavale utisak. Ipak,maljavost kojom je raspolagao nije samo raspamećivala dame širom sveta. Ona je pokazivala i da je Tom, pored pevačkog umeća, visoko inteligentan. A danas je nauka to i dokazala.

Čini se da je maljavost pokazatelj još nečega osim muškosti i mačoizma.

Dr Aikarakudi Alias, psihijatar koji je 22 godine istraživao odnos maljavosti i količine inteligencije rekao je na kongresu evropskih psihijatara da se maljavost najčešće sreće među lekarima i visoko obrazovanima nego u opštoj populaciji.

Njegovo istraživanje među studentima medicine u Americi je otkrilo da je 45% muškaraca (pripravnika lekara) veoma dlakavo. Za razliku od svega 10% dlakavih među ostalom populacijom srednjeg obrazovanja. U Keralu, gradu na jugu Indije, takođe je sprovedeno ovakvo istraživanje. S tim da je upoređivana maljavost studenata medicine i inžinjerstva i fizičkih radnika.

Rezultat analize je pokazao da preko 40% studenata ima povećanu maljavost za razliku od svega 8% fizičkih radnika koji se mogu pohvaliti ljubavnim tepihom.
Pored toga, dr Alias je izjavio da je prilikom istraživanja obratio pažnju i na ocene koje studenti imaju. Pokazalo se da bolje ocenjeni studenti sveukupno imaju više dlaka na telu.

Da cela priča ne bi dobila obrise šarene laže, dr Alijas se potrudio da ispita i članove čuvene MENSE. Naime, kod 117 dobrovoljaca koji imaju IQ veći od 140 pronađena je pojačana maljavost, za razliku od prosečno inteligentnih.

Dr Alijas, koji je svo vreme kongresa bio zakopčan do grla, nazvao je Robina Vilijamsa, Pitera Selersa, Garija Kasparova i Čarlsa Darvina dlakavim muškarcima visoke inteligencije.

Obzirom da je njegovo izlaganje na kongresu izazvalo burne reakcije, očekujemo da ova priča nađe svoj rasplet u laboratorijskim uslovima. Jer, ukoliko je zaista tačna tvrdnja dr Alijasa da povećana maljavost ukazuje na visok IQ, možda se dlake opet vrate u modu. Izgleda da će princ iz bajke pored konja i bogatstva morati da ima još koji kvalitet.

Iluzija o POSEDOVANJU

„Posedovati” nešto – šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim”? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem”, vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.
U svakom slučaju, pričate priču u kom su se misaoni oblik „ja” i misaoni oblik „zgrada” stopili u jedno. To je način na koji funkcioniše mentalni koncept o posedovanju. Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi. Čak iako se ljudi slažu s pričom, u krajnjem slučaju to je samo privid. Mnogi ljudi ne shvate sve do trenutka dok ne završe na samrtnoj postelji, kad sve spoljašnje stvari nestanu, da nijedna stvar nikad nije određivala ono što su oni zapravo. Pri suočavanju sa smrću ceo koncept o posedovanju se pokaže kao krajnje beznačajan. U poslednjim trenucima života oni shvate da, dok su tokom svojih života težili da upotpune sebe, ono za čim su zapravo tragali, nji­hovo Biće, oduvek je bilo tu, ali je u velikoj meri bilo skriveno nji­hovim identifikovanjem sa stvarima, što u krajnjem slučaju znači identifikovanjem s njihovim umovima.

„Blago siromašnima duhom”, rekao je Isus, „jer je njihovo carstvo nebesko.”
Šta znači biti „siromašan duhom”? Bez unutrašnjeg tereta, bez identifikacija. Niti sa stvarima, niti s bilo kakvim mentalnim tvorevinama koje u sebi sadrže doživljaj sopstvenog „ja”. A šta je „carstvo nebesko”? Jednostavna, ali pro­dubljena radost Postojanja, koju pronalazite u trenutku kada se oslobodite identifikacija i postanete „siromašni duhom”. Iz tog je razloga odricanje svih oblika posedovanja stara duhovna praksa i na Istoku i na Zapadu. Odricanjem se, međutim, ne oslobađate ega automatski. On će pokušati da osigura svoj opstanak tako što će potražiti nešto drugo s čim će se identifikovati. Identifikovaće se, na primer, sa umišljenom slikom koju imate o sebi kao o nekome ko je prerastao svako interesovanje za materijalne stvari i samim tim je superioran u odnosu na druge, i više produhovljen od njih. Postoje ljudi koji su se odrekli svega što su posedovali, ali njihov ego je veći nego kod pojedinih milionera. Ako eliminišete jednu vrstu identifikaci­je, ego ubrzo pronađe drugu. U krajnjem slučaju, nije važno s čim se identifikujete sve dok to poseduje određeni identitet.

Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.

Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Mogli biste onda da se preselite i u običnu kolibu, da se odreknete svog bogatstva i povratite svoj identitet tako što ćete sebe videti i smatrati duhovnijim od ostalih. Način na koji vas drugi vide postaje ogledalo koje vam pokazuje ko ste i kakvi ste. Egov doživljaj o sopstvenoj vrednosti obavezno je povezan s vrednošću koju drugi misle da posedujete. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja”, i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja”.

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna.
,Ja sam svest koja je svesna da postoji vezivanje.” To je početak transformacije svesti.

Nastavak na sledecoj stranici:

Izbegavajte na svaki način da pripisujete sebi status žrtve

Dio čuvenog govora Josifa Brodskog, koji je održao diplomcima Mičigenskog Univerziteta. (An Arbor, decembar 1988. godine.)
Život je igra sa mnogim pravilima, ali bez sudije. Mi saznajemo kako se ona igra više posmatrajući je, nego izučavajući iz neke knjige, uključujući tu i Sveto Pismo. Zato nije ni čudno što mnogi igraju nepošteno, tako malo njih pobjeđuje, a toliko mnogo gubi.

1. Sada i u buduće, mislim da je razumno da se skoncentrišete na preciznost vašeg jezika.

Pokušajte da proširite svoj rečnik i da se odnosite prema njemu kao što se odnosite prema bankovnom računu. Udijelite mu mnogo pažnje i starajte se da povećate svoju dividendu.
Cilj ovdje nije u tome, da to doprinese vašoj ljeporečivosti u spavaćoj sobi ili profesionalnom uspjehu – mada je kasnije i to moguće – i nije u tome da vas pretvori u sofisticirane govornike. Cilj je da vam da mogućnost da se izrazite što je moguće potpunije i tačnije; jednom riječju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer akumulacija neiskazanog, neizgovoreneg potencijalno može da dovede do neuroze.

Svakim danom u duši čovjeka mnogo toga se mijenja, međutim način izražavanja često ostaje jedan te isti. Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. Ovo pogubno utiče na psihu. Osjećaji, nijanse, misli, percepcije, koji ostaju neimenovani, neizgovoreni i nedovoljno formulisani, sakupljaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke eksplozije ili sloma.

Da biste to izbjegli, ne morate se pretvoriti u knjiškog moljca. Potrebno je samo da kupite rečnik i čitate ga svaki dan, a ponekad – i knjige pjesama. Rečnici, međutim, imaju primarni značaj. Ima ih mnogo svuda okolo; uz neke dolazi i lupa. Oni su relativno jeftini, a čak i najskuplji od njih (opremljen sa lupom) košta mnogo manje od jedne posjete psihijatru. Ako i dalje namjeravate da posjetite psihijatra, obraćajte se sa simptomima leksičkog alkoholizma.

2. Sada i u buduće, pokušajte da budete dobri prema svojim roditeljima.

Ako vam ovo zvuči previše kao “Poštuj oca i majku svoju”, ne mari. Ja samo želim da kažem: Pokušajte da se ne bunite protiv njih, jer će, po svemu sudeći, oni umrijeti prije vas, tako da se možete osloboditi bar tog osećaja krivice, kad već ne možete tuge. Ako vam je neophodno da se bunite, bunite se protiv onih koji nijesu tako ranjivi. Roditelji su suviše bliska meta (kao, uostalom, i sestre, braća, supruge ili muževi); distanca je takva da ne možete promašiti. Bunt protiv roditelja sa svim onim neću-od-vas-uzeti-ni-groša, u suštini je izrazito buržoaski manir jer najviše zadovoljava buntovnika, u ovom slučaju, zadovoljava ga duhovno, što mu daje sigurnost. Što kasnije pođete tim putem, kasnije ćete postati duhovni buržuj; to jest što duže ostanete skeptik, sumnjičav, intelektualno nezadovoljan, to bolje po vas. S druge strane, naravno, to neću-uzeti-ni-groš ima praktičan smisao, pošto će vaši roditelji, najverovatnije, zavještati sve što imaju vama, i uspešni buntovnik će na kraju dobiti imovinu u cjelini – drugim riječima, bunt je veoma efikasna forma štednje. Mada je kamata ubitačna i, rekao bih, vodi u bankrotstvo.

Nastavak na sljedecoj stranici:

Ako imaš hrabrost da kažeš “zbogom”, život će te nagraditi novim “zdravo”

Paulo Koeljo je napisao: Ako imaš hrabrost da kažeš “zbogom”, život će te nagraditi novim “zdravo”.
​Ove riječi nijesu mi izlazile iz glave kada sam razmišljala o svom životu i osjećala veliku prazninu unutar sebe. Toliko dugo mi je bilo toliko bolno da mi se činilo da nikada više neću vidjeti svijetlo na kraju ovog beskrajnog tunela.
Ja sam se sa nekakvom maniakalnom tvrdoglavošću držala za čovjeka koji me je učinio nesrećnom a bio je i veoma toksičan. Jer sam vjerovala da ću moći promijeniti ga, da će naša ljubav pobijediti sve nevolje i nesuglasice. Činilo se samo još malo i oluja će se završiti, sunce će uzdići.

Zapravo, samo sam se plašila da odem. Bila sam uplašena da neću moći naći nekog kao što je on. Obmanjivala sam sebe da je naš odnos prava ljubav. U stvari, sve to nije bila istina. Naša ljubav je bila toksična i duboko u duši sam shvatala da treba da pobjegnem od tog čovjeka što je brže moguće.

Naravno, shvatala sam da ako odem, biće mi jako teško. Jer sam uložila u njega toliko svoje ljubavi, topline, vremena i energije, da jednostavno nijesam mogla da zamislim da ćemo se nekada rastati i nećemo biti zajedno. Pored toga, ja se veoma vežem za ljude, što je situaciju pogoršalo još više.

Ali nijesam zasluživala takav odnos. To je bilo vrlo nepravedno! Osjećala sam se nesrećno i opustošeno, moje samoosjećanje i zdravlje su se pogoršali. Sve ovo je bio razlog zbog kojeg sam jednog dana odlučila da zauvijek odvojim sebe od njega i konačno zaustavim tu agoniju.

Odlučila sam da se suočim sa svojim strahom, koji je sve vrijeme paralizovao bilo kakve pokušaje da promijeni bilo šta. Unutra sam prihvatila život u kome njega neće biti. Sada sam sama, i sa sigurnošću mogu reći da nikada nijesam bila tako spokojna i mirna. Postala sam srećna i sama sebi dovoljna.

Ako i vi, kao i ja ranije, osjećate da vas ništa ne drži – odlazite. Zato što je ostajanje u odnosu koji vas ne zadovoljava emocionalno još bolnije.

 

​​Nađite u sebi hrabrost i smjelost. Znam da ih ima u vama, treba samo odlučiti. I ni u kom slučaju, ne vraćajte se. Odlazite od svih i svega što vam više ne znači ništa. Slušajte svoju intuiciju, ona nikad ne obmanjuje, ako sugeriše da je došlo vrijeme da se otpusti nešto čega već odavno nema.

​Nađite hrabrost da počnete život od početka. Postavite sebi cilj, da nađete to što će vas učiniti srećnim. I krenite naprijed. Sigurno ćete ga dostići!

Morate se riješiti starih okova da biste bili iskreni sa sobom. I verujte to vrijedi toga. Uskoro ćete se ubijediti u to! Jer, u stvari, sve je vrlo jednostavno. Samo treba naći hrabrost u sebi. Samo otići. I jednostavno biti srećan!

Mary Wright

Prevod teksta: http://www.transurfing-real.ru/2018/07/blog-post_44.html

​Prevela: Beba Muratović – bebamur.com

IMPOTENCIJA: Uzroci i simptoni

Poremećaji erekcije usko su povezani sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, konzumiranjem alkohola, a neki su rezultat poremećaja cirkulacije ili oštećenja živca. Impotencija uključuje i psihološku komponentu, pa čak i tamo gde je njen uzrok dijabetes ili loše snabdevanje genitalija krvlju. I loša veza može biti dovoljan razlog za impotenciju, ali sa druge strane, to ne mora da znači da je vaš partner zasićen vama i da želi prekid vezei. Može se pojaviti i selektivna impotencija – stvar funkcioniše sa ljubavnicom i kod masturbacije, ali sa suprugom nikako.

Impotencija je povezana i sa životnom dobi, pa se tako pojavljuje kod svakog trećeg muškarca posle 45. godine života. Znači, dok mladić od 17 godina pati zbog neželjenih erekcija i preuranjene ejakulacije, starijem muškarcu treba puno ljubavi i nežnosti da bi postigao erekciju. Takvi obično smatraju da im je mera – jedna erekcija svakoga dana.

DA LI POSTOJI REŠENJE?

Odlazak lekaru obvezan je ako je reč o konstantnoj impotenciji. Doktor će obaviti kompletne analize kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje i mogući uzroci tegoba. Način lečenja zavisi o svakom pojedinom slučaju. Nekima je potreban hirurški zahvat, a nekima će biti dovoljno ubrizgavanje određenog leka.

U Britaniji, na primer, lekari često prepisuju jedan lek kojeg muškarac može davati sam sebi i koji, za razliku od drugih lekova, garantuje uspeh u 90 posto slučajeva. Ipak, preterana konzumacija tog leka može biti opasna.

Neki pak tvrde da različite metode koje uključuju masažu (bez snošaja) takođe čine čuda u prevladavanju impotencije.

Izvor: ordinacija.hr

Šta može uzrokovati pojavu impotencije?
Različiti su uzroci impotencije. U izvesnom broju slučajeva u pitanju su organski uzroci kao što su nerazvijenost ili anomalije polnih organa, povrede ili bolesti kičmene moždine pri čemu je oštećen centar za erekciju. Impotencija je često propratna pojava nekih težih, hroničnih bolesti (pomenimo -samo dijabetes) koji iscrpljuju organizam toliko smanjuju opštu vitalnost bolesnika da on i ne oseća neku posebnu želju za seksualnim odnosima.

Međutim, kada je muškarac normalno razvijen i telesno zdrav, onda je impotencija redovno odraz njegovog emocionalnog stanja ili negativnih osećanja prema partnerki, opterećenih anksioznošću i različitim strahovima. To može biti, na primer, strah od polne bolesti, od neželjenih posledica koitusa i trudnoća ili pak bojazan da ga druge osobe u toku seksualnog odnosa ne “vide” ili “čuju” . Zatim, tu je, dobro poznat, strah od neuspeha koji može biti dovoljan uzrok da do stvarnog neuspeha i dođe.

Među uzrocima impotencije važan je još jedan faktor – autosugestija. Naime, ima osoba koje bez objektivnih razloga same sebi dokazuju kako nisu punovredni muškarci i kako im pri pokušaju seksualnog odnosa, verovatno neće uspeti da zadovolje ženu. Jedan od čestih uzroka takvog mišljenja je opterećenost veličinom polnog organa zbog čega su u stanju da izgrade i tzv. kompleks niže vrednosti.

Uzgred, za informaciju, poslednja istraživanja (sprovedena u Americi) kažu da je prosečna dužina penisa 12.8 santimetara. Ako, uz to, uzmemo i činjenicu da je, pored kliltorisa. samo prva trećina vagine osetljiva na stimilacilju, logično je da je ogromna većina muškaraca sasvim dobro “opremljena” za seksualni život.

Ponekada muškarcu slabi potencija kada partnerka počne postavljati zahteve za brakom i tada je impotencija odraz njegovog odbijanja braka ili straha pred njim. Problemi sa potencijom u seksualnoj vezi u kojoj je muškarac ranije bio normalno potentan mogu značiti, jednostavno, da je izgubio osećanja ili seksualno interesovanje za partnerku i da je, možda, zainteresovan za neku drugu ženu. Ponekada on tada ni sam nije svestan ili pak ne želi, što je verovatnije to sebi, iz nekih drugih razloga, da prizna. Međutim, njegova impotencija ga odaje. Stoga je već stari francuski lekar iz prve polovine devetnaestog veka, Pitoval, ne bez razloga, impotentne muškarce smatrao varalicama. Ali, oni ne varaju samo svoje partnerke već često i same sebe.

Takođe, nedovoljna prilagođenost muškarca partnerki ili nedostatak veštine u ophođenju sa ženama mogu uzrokovati impotenciju koja je tada posledica njegove nesigumosti u seksualnoj ulozi. Uopšte, sa potencijom, ne retko, imaju problema plašljivi, nesamostalni, razmaženi, previše egocentrični, samoživi, neasertivni i nedovoljno sociializovani muškarci. S druge strane, stavovi i ponašanje partnerke mogu doprineti pojavi impotencije.

Ženina pasivnost u seksualnom odnosu, ravnodušnost prema koitusu, netaktična reagovanja na muškarčeve povremene teškoće u intimnom kontaktu ponekada destabilizuju, naročito osetljivije muškarce.

Posebno negativno deluje njeno agresivno ponašanje, potcenjivanje muškosti ili upoređivanje sa drugim muškarcima koje je intimno upoznala. Sličan može biti efekat i ženine Ijubomore, odnosno neprestanog sumnjičenja muškarca zbog neverstva.

Treba još dodati da problemi u potenciji mogu snaći muškarca zbog obuzetosti mislima koje mu odvraćaju pažnju od seksualnog života, kao što su preterana zabrinutost, napetost zbog problema na poslu, nezadovoljstvo životnim perspektivama i sl.

Terapija
Videli smo da uzroke impotencije treba tražiti u načinu na koji muškarac doživljava sopstvenu seksualnost kao i u njegovom odnosu sa partnerkom. Ukoliko se ne radi o težim psihičkim devijacijama ili organskoj prirodi poremećaja koje zahtevaju najpre lečenje osnovne bolesti, impotenciju tretiramo bihevioralnom metodologijom. Njena logika je sledeća: bez obzira na različitost uzroka samo ispoljavanje impotencije je uvek isto – negativne emocije u vidu straha i anksioznosti fiziološki dovode do toga da muškarac ne može da se opusti, ima probleme sa erekcijom i uprkos želji ne uspeva u seksualnim odnosima.

Stoga je terapija za impotenciju, pod pretpostavkom da je klijent motivisan i da želi da sačuva vezu sa partnerkom, usmerena ka eliminisanju straha i anksioznosti pri čemu se, umesto ovih negativnih emocija forsira želja za opuštanjem i postizanjem zadovoljstva, ali bez zahteva za uspehom po svaku cenu. Ovakva strategija predstavlja, inače, osnovu za terapiju većine psihogeno uslovljenih seksualnih poremećaja
U slučaju impotencije, terapija sadrži izvesne specifičnosti i sprovodi se u nekoliko faza

milovanje – partneri se uzajamno miluju i “zadovoljavaju” bez stimulacije polnih organa, pri čemu je pokušaj seksualnog odnosa isključen.
genitaina stimulacija bez orgazma – pored uzajamnog milovanja partneri nežno i neobavezno stimulišu jednom drugom genitalije, što se čini do erekcije, ali ne i do orgazma. Pošto je kod muškarca orgazam povezan sa erekcijom, genitalno nadraživanje bez orgazma odvratiće ga od misli da li će imati erekciju ili ne, što automatski otklanja i strah da je neće imati. I u ovoj fazi pokušaj koitusa je zabranjen.
genitaina stimulacija do orgazma -sada se partneri stimulišu do orgazma, ali opet bez seksualnog odnosa. Pretpostavlja se da je orgazam dovoljno prijatan doživljaj da može suzbiti strah i anksioznost pa i neke druge negativne emocionalne reakcije. Doživljen udvoje, on će najbolje otkloniti strah muškarca od toga kako će žena doživeti njegovu seksualnost. Ova faza terapije ponavlja se sve dok erekcija ne postane dovoljno stabilna.
delimični seksualni odnos -ovde žena ima aktivniju ulogu tako što zauzima položaj iznad muškarca, stimuliše svoje genitalije penisom i povremeno ga uvlači u vaginu, kada smatra da je erekcija dovoljna. Doživljavanje orgazma pri ovakvoj stimulaciji nije zabranjeno. Naprotiv, ukazuje da se terapija bliži kraju. odnosno
potpunom seksualnom odnosu, u kome je muškarac sada sposoban da učestvuje oslobođen straha i anksioznosti, bez posebnih i dodatnih stimulacija (koje, naravno, mogu i treba da ostanu deo seksualne igre) i to nalazeći se u aktivnijem položaju, iznad žene.
Ovim je terapija, koja u proseku traje oko tri meseca, završena uz informaciju partnerima da su privremene smetnje u potenciji normalna i prolazna pojava i da se mogu obratiti terapeutu ukoliko se problem, iz bilo kog razloga, ponovo javi.

Na kraju, treba još i reći da jedan broj muškaraca, posle završene terapije, promeni partnerku, ne želeći više da bude sa ženom pored koje su postali impotentni što u slučaju bračnih ili trajnijih veza, predstavlja izvestan rizik. Ali, to već izlazi iz domena psihoterapijskog tretmana i njime postavljenog cilja, i predstavlja klijentov lični izbor i odluku.

Autor: psiholog Miodrag  Milenović

Tajne vaših muževa: Devica – bolje da je ostao neženja, o Ovnu maštaju sve žene!

Ovan
Ukoliko postoji “čist” tip Ovna, on može biti vrlo poželjan za sve vrste bližih kontakata. Pripada onoj skupini muškaraca o kome maštaju sve žene. Ima jednu romantičnu predodžbu o onome što želi od svoje žene ili od žene uopće: na prvom mjestu žena mora biti lijepa i pametna, pa tek onda dobra.

U mišljenju je konvencionalan, tako da ni u ljubavi ne popušta “boemskom” tipu romansi. Od žene koju izabere, traži visoku moralnost u svakom pogledu, iako se često i sami, ne pridržavaju tih normi. U stvari, on ne podnosi nikakvu vrstu slučajnih “ljubavnih afera”. Vrlo je otvoren, ali uvijek traži i neku vrstu zadovoljstva izvan kuće.

Muškarac Ovan je ponosan, potpuna je ličnost i kroz cijeli svoj život šalje ženi romantične pozive. Njegov najveći problem u braku je kako zadovoljiti svoju romantičnu koncepciju fizičke ljubavi. Na tom polju može imati gotovo nezajažljive apetite koje ne može lako sublimirati. Žena koja želi Ovna za muža, može računati na dugovječnost ove veze, samo ako se s njim uskladi fizički i duhovno.

Bik
Kao suprug, Bik ima najbolje osobine od svih u Zodijaku. Postoje neki opisi Bika kao nemoralnog, međutim, ovo može biti istina samo ako se ima u vidu njegova jaka potreba da zadovolji svoj intenzivan fizički život. On je blag, dobrodušan i vjeran. Nikada neće zanemariti svoj dom i obitelj zbog bilo kojeg drugog interesa.

Ovaj tip obožava svoju ženu i djecu i izuzetno se trudi da im osigura najbolje uvjete života, obrazovanje, odjeću i zabave koje nudi svijet. Ovaj tip muškarca najčešće se ženi ženom koja je boljeg materijalnog i socijalnog položaja od njega, zato što je rukovođen ambicijom da uspije i da se kreće u višim društvenim krugovima. Venera mu daje izuzetan smisao za lijepo, što doprinosi tome da Bik uvijek za sebe traži lijepu i zgodnu ženu. Oni obožavaju da drugi ovise od njima i vole osjećati da sami sve pružaju ženi i djeci. Kad se jednom oženi, teško se razvodi.

Blizanci
Ovo nije tip posesivnog muškarca, niti je tip za posesivnu i strastvenu ženu. Ovi muškarci su interesantne osobe, talentirani, intelektualni i društveni. Mnogi muškarci ovog znaka su novinari, pisci ili razni znanstvenici. Njihov obiteljski život je oskudan. On traži ženu koje će pratiti njegove mentalne interese. Želi promijeniti njenu okolinu i način života, ma kakav da je. Ostatak teksta na sledećim stranicama…