Evo zašto jake žene privlače muškarce koji su sigurni u sebe

Mit o tome da muškarci najviše vole nesigurne žene, može da se sruži u nekoliko rečenica. Muškarci koji su sigurni u sebe gotovo uvek biraju žene koje takođe imaju samopouzdanja, a evo i zašto:

Ne plaše se da kažu šta žele
Svaka žena bi trebala da zamisli, kako bi se osećala da muškarac pored nje ne govori ono što želi. Da večito nagađa šta i kako treba da uradi da ga slučajno ne bi povredila i izneverila. Kod muškaraca koji su sigurni u sebe, beskonačno razotkrivanje šta je to nešto, što njihova partnerka želi je gubljenje vremena.

Govore ono što misle
Žene jakog karaktera govore ono što misle. Možda nije uvek najprijatnije biti u društvu takvih žena, ali nećete imati razloga da sumnjate u iskrenost reči koje je iznela. Jakim muškarcima to je izazov, svakako jedna dimenzija u intelektualnoj razmeni koja život čini zanimljivijim.

Samopuzdanje privlači samopouzdanje
Prirodno je. Nije tačno da se samo suprotnosti privlače. “sličan se sličnom raduje”. Uostalom, ljudi jakog karaktera su najupečatljiviji, to je isto tako razlog zašto se lako sretnu kada se nađu na istom mestu.

Nema lažnog predstavljanja
Žena jakog karaktera neće dozvoliti sebi da se lažno predstavlja. Muškarcima to predstavlja veliko olakšanje jer onima sa samopouzdanjem i pameću, lako je da naslute manipulatorske igre.

Dovoljno su jake da se bore za svog muškarca
One će stati rame uz rame i pružati podršku u teškim vremenima. Svima je potreban oslonac u životu, čak i onima koji deluju kao nepobedivi. Osećaj da možete da računate na nekoga je jedan od najlepših.

One imaju i svoj život nezavisan od partnera
Vrlo često baš ova stavka može da bude ključ dobre i dugotrajne veze između dvoje ljudi jakih karaktera. Kada svako ima svoj kutak života uvek biva interesantan svom partneru. Opsednutost životom partnerovim, u slučaju ljudi sa malo jačim karakterom i samopouzdanjem izazvaće izuzetno negativan efekat.

Intuicija je odlika osetljivih osoba

Predosećaj ili intuicija je biološka datost, sposobnost sa kojom se rađamo, koja je kod nekih ljudi više, a kod drugih manje razvijena. Kao i druge intelektualne funkcije, kakve su recimo mišljenje ili opažanje, intuicija može da se vremenom, kroz odgovarajuću stimulaciju i vežbe, razvije i unapredi. Intuicija se često naziva i šestim ljudskim čulom.

Specifičnosti intuicije ogledaju se u pripajanju i povezivanju svih vrsta informacija koje primamo i koje već posedujemo: emocionalnih iskustava, sećanja, racionalnih informacija… Ona funkcioniše na nivou nesvesnog. Poput moćnog sistema koji nakon kombinovanja i spajanja različitih vrsta podataka i utisaka, plasira nam poruku koju svesno i racionalno ne možemo objasniti. Najpoznatiji oblik intuitivnog doživljaja je osećaj treperenja, odnosno leptirića u stomaku u različitim situacijama u kojima se čovek nađe.

Kako se intuicija ispoljava u svakodnevnom životu

U čovekovoj svakodnevici, intuicija može biti neka vrsta putokaza koji ga može usmeriti ka ispravnoj odluci. Često se dešava da kada smo pred nekim teškim izborom, na primer od dva dobra treba izabrati jedno, poslušamo osećaj koji nismo u stanju da opišemo rečima.

U mnogobrojnim životnim situacijama intuicija šalje svoj signal. Na primer, iznenada na putu ka kući skrenete sa uobičajene rute i krenete nekim zaobilaznim putem. Kasnije doznate da se u to vreme u ulici kojom ste inačne prolazili dogodila saobraćajna nesreća, baš u vreme kada vi obično prolazite tuda.

Drugi dobar primer je kada odlažete donošenje neke odluke i uprono tragate za dodatnim informacijama u nadi da ćete dobro odlučiti ili izabrati. I baš taka susrećete osobu koja vas suočava sa nizom činjenica za kojima ste tragali.

Većina ljudi koja na sebe gleda kao na racionalnu i realnu osobu će ovo doživeti kao slučajnost ili će dati obrazloženje da je u pitanju čista sreća.

Nastavak na sledecoj stranici:

Da li ovi psihološki fenomeni vladaju vašim životom?

Poznata je fraza da su situacije koje nam se dešavaju u životu isključivo posledica odluka koje donosimo. Ipak, ova tvrdnja nije u potpunosti tačna. Naš mozak je komplikovana mašina koja nas veoma često vara i ugrožava našu percepciju stvarnosti. A sve u svrhu fizičke zaštite našeg bića. Fenomeni koje naš mozak stvara u potpunosti eliminišu civilizacijsko i društveno razumno ponašanje u određenim situacijama. Da li i vašim životima vladaju ovi fenomeni?

Sindrom ključale žabe
Ovaj sindrom je dobio ime nakon pravog eksperimenta. Name, ukoliko žabu stavite u vodu prijatne temperature i polako je zagrevate, ona će se grčevito boriti da stabilizuje svoju telesnu temperaturu i neće biti u stanju da iskoči iz vode kada provri. Sa druge strane, ukoliko žabu ubacite u ključalu vodu, ona će iskočiti odmah. Ovaj, pre svega, biološki eksperiment je otkrio i jedan fenomen koji je lako primenljiv na ljudsku psihu. Ukoliko se nađemo u prijatnom društvu i tokom vremena se atmosfera pogoršava, mi ćemo sebe terati da izdržimo još malo naprijatnosti. Ako se, pak, odmah nađemo u napetoj situaciji, velika je verovatnoća da ćemo je istog momenta i napustiti.

Fenomeni konzervativnog razmišljanja
Naš mozak ima tendenciju da se drži puno puta ponovljenih informacija, bez obzira na to da li su one tačne ili ne. Razlog tome leži u činjenici da je mozak programiran da sačuva naše telo od bilo koje opasnosti. Ukoliko je mozak shvatio da je telo bezbedno ako koristi stepenice, upaliće alarm svaki put kada koristite lift. Ovaj i još mnogo primera iz industrijske revolucije pokazuju da su fenomeni konzervativnog mišljenja više posledica biologije nego vaspitanja.

Efekat noja
Kada stvari krenu silaznom putanjom, ljudi veoma često odbijaju da znaju detalje problematične situacije. Kao što noj zabija svoju glavu u pesak dok mu se približava opasnost, potpuno nesvestan da mu je telo i dalje vidljivo. Ovaj psihološki fenomen može da se opiše često upotrebljenom rečenicom Ono što ne vidim, to ne postoji. Međutim, svi znamo da to nije istina. Na ovaj način, mozak ubrzano pokušava da reši problem opasnosti sakrivajući- sebe. A to je, kao što se i pokazalo, gotovo uvek loš potez. Ovaj fenomen takođe pokazuje da u novonastalim, kriznim situacijama mozak baš i nije dobar vojskovođa.

Efekat slepe mrlje
Ovaj fenomen je opisan narodnom poslovicom da od drveta ne vidimo šumu. Takozvana kognitivna pristrasnost je sindrom od kog pate svi ljudi. U psihološkom smislu, efekat slepe mrlje se najbolje vidi kada neko burno reaguje na nečiju osobinu, a pri tom je i sam, najčešće, ima. Međutim, kod sebe je zanemaruje, ne smeta mu toliko i nema nameru da je ispravi. Ali, kod ostalih mu izuzetno smeta i daje povod za burne reakcije. Istraživanja pokazuju da je svako od nas barem jednom u životu doživeo ovaj efekat.

Nastavak na sledecoj stranici:

Shvatila sam da više nisam žena koju moj muž želi, a onda sam promenila sve

Nedavno, dok sam raspremala ormar, naišla sam na kutiju u kojoj sam ostavljala pisma. Sela sam na pod i počela da ih čitam, jedno po jedno. To su bila ljubavna pisma koja sam pisala svom mužu. Steglo mi se oko srca, a oči su mi se napunile suzama dok sam čitala neke rečenice. “Zdravo, lepoto, kako je moj divni, zgodni, šarmantni, romantični, pažljivi muž?”. “Nedostaješ mi toliko da imam utisak da ću poludeti!”. Pitala sam se ko je devojka koja ih je napisala i da li sam se zaista toliko promenila tokom svog braka.

Čitajući ta pisma, osetila sam ljubomoru. Ta devojka koja ih je pisala je bila zgodna, zabavna, romantična i potpuno zaljubljena u mog muškarca! Neka pisma su imala fotografije uz sebe. Druga su bila zapečaćena poljupcem, ružičastim karminom, a otisak je izgledao kao da je od juče.

Osetila sam se kao da čitam pisma ljubavnice svog muža, ali to nije bila njegova ljubavnica – to su bila moja pisma, napisana kad sam imala 20 i nešto godina. Bilo me je sramota što je ta devojka davno nestala, a na njeno mesto je došla anksiozna četrdesetogodišnja, majka dvoje dece. Bože, da li sam se zaista toliko promenila?

Muž više ne deluje kao da me želi i pored njega se ne osećam poželjno. On mi je sada kao cimer ili prijatelj. Čitajući pisma, videla sam kako je nestala ta devojka, ona u koju se on zaljubio i koju je oženio. Ta devojka je bila optimistična, uvek se smejala, igrala, pevala i videla je lepotu svuda oko sebe. Ova žena je bila mnogo drugačija.

Na neki čudan način, bilo mi je žao mog supruga. Moj posao je napredovao, trebalo je da brinem o kući i dvoje dece i nisam imala vremena i energije još i za njega. Pisma sam vratila i zaključila sam da sam se mnogo promenila.

Nastavak na sledecoj stranici:

Kojim se to nitima tako magično spajamo sa ljudima?

Kojim se to nitima isprepliću ljudi dok ostatak čovečanstva mimo njih neprimetno prolazi. I u svakom mikrosvetu postoje te čestice koje se spajaju sa određenim krugom bića u toku jednog života. Koliko je neverovatno nailaziti na one koji će na vas ostavljati trag, kada je toliko drugih promarširalo neopaženo paralelno sa vašim udisajima. A svi delimo isti vazduh, isti prostor, instinkte, poneka stremljenja.

Da li se srećemo jer smo se već nekad sreli? Zar se nismo ipak prvi put negde morali sresti. To donosi još milion vrlo zagonetnih pitanja, jer šta znači prvi put iz ugla kosmičkih zakona? Dolazimo odnekud i idemo negde, toliko je jasno. To čak i naša zemaljska egzaktna nauka može da dokaže. Sve gotovo, osim Biologije, tj. onog dela te nauke koja priznaje Darvinovu teoriju o organskoj evoluciji. Toj parodiji na magiju života treba posvetiti više od jednog prostog članka.

Da li je ova Era u kojoj živimo posvećena konačnom raspoznavanju? Sve više je ljudi koji se susreću na identičnim frekvencijama, kao da je krenula izvesna mobilizacija. Oslobodili su se ljudi okova i sprega, i sada se skoro nesmetano prepoznaju.

Nemoguće je raskinuti sa srodnom dušom, da li ste to znali?

Srodna duša nije samo ljubav, to je kompletan krug zajedničkih vibracija koji se javlja između dvoje ljudi. To je osnovna povezanost. Dvoje. Dva. Dve. Odatle se širi u koncentričnim krugovima i dalje se spajaju, slični sa sličnima. Verujem da su na ovu planetu zalutali oni koji veruju u slučajnost i statistiku. Dobro, i u Darvinovu teoriju evolucije. To sam već rekla.

Putujući kroz ovaj život, jednu stvar ipak moramo imati na umu. Moramo se osloboditi ideje o trajanju.

Trajanje je potpuno nevažno u odnosu na intezitet osećanja.
Susreti karmički ne iziskuju vreme, nego snagu, jačinu i maksimalno širenje svesti. Kad počnemo da stremimo trajanju, izgubimo božansku nit. Ne znači da ovi susreti ne mogu da traju, već samo to da se ne daju ukrotiti. Proživećemo koliko nas sleduje u lepoti i harmoniji preplitanja duša.

6 stvari koje na Fejsbuku objavljuju ljudi sa manjkom samopouzdanja. Br. 6 viđate svakog dana!

Fejsbuk je nesumnjivo jedna od najpopularnijih društvenih mreža na kojoj se deli mnogo fotografija i različitog materijala. Postao je platforma za sve i svašta. Na Fejsbuku ćete videti sve što vas zanima. Čak i ono što vas ne zanima.

Eksperti kažu da ono što imate potrebu da delite na Fejsbuku mnogo govori o vašem psihološkom profilu. Vaše objave predstavljaju projekciju vas ili onoga što biste hteli da budete.

Ovih 6 tipova ponašanja, koje gotovo svakodnevno srećete na Fejsbuku, često znače i manjak samopouzdanja.

1. Imate potrebu da delite svoju lokaciju. Zapitajte se šta zapravo želite drugima da dokažete time?
Plus, ljudi često propuste da zaista uživaju u, na primer, mestima koja posećuju zato što su previše zauzeti i opterećeni time kako će to predstaviti na Fejsbuku. Pri tom, možda nekad baš i nije dobra ideja da odajete javno vašu lokaciju. Jer, fejsbuk nikad ne spava.

2. Slike iz teretane na Fejsbuku
Česta pojava. To što ćete okačiti sliku da ste u teretani neće vam doneti bolje rezultate prilikom vežbanja. Dokazano.

Nastavak na sledecoj stranici:

Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati

Najviše se čovjek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati…

Jer da dobije poziv čoveka kojeg smatra prijateljem u pola noći bi skočio i potražio ga da mu pomogne, bez obzira na vreme i okolnosti. No kada se sam nađe u teškoj situaciji, nikoga na vidiku, čak ni onih koji su se zaklinjali da će uvek biti s njim, da ga neće ostaviti ni onda kada mu je najteže. Kada vidi da je ostao sam shvati da je zapravo celo vreme pogrešno procenjivao druge.

Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati. Očekuje od ljudi da mu kažu istinu o sebi kao što im on redovio govori sve ono istinito o sebi. Takođe da ga drugi ne zavlače, da ne razgovaraju s figom u džepu. Da nemaju jednu priču pred njime a neku drugu pred drugima, očekuje da će ga podržati u njegovim snovima. Da se neće rugati njegovim idealima, i da će ohrabriti u njegovim nastojanjima.

Nastavak na sledecoj stranici:

Nećeš ništa u životu naučiti od onih koji puno pričaju…

Nećeš ništa u životu naučiti od onih koji puno pričaju. Od onih kojima uz ime uvek vidiš sve titule koje su stekli i edukacije koje su prošli.

Nećeš ništa naučiti od onih koji ti obećavaju da će te izvesti iz svih problema, od onih koji imaju rešenje za svaki tvoj problem. Ima takvih koji se nazivaju spasiteljima, guruima, savetnicima, trenerima, ali nakon susreta s njima opet nemaš puno mira kojeg su obećavali. Možda osetiš neko trenutno zadovoljstvo koje nakon nekog vremena jako brzo splasne.

Nećeš ništa u životu naučiti od onih koji puno pričaju, koji su jaki na rečima. Koji se njima tako izvrsno služe, da nakon svega toga više ne znaš ni šta su ti rekli, ni kako su ti pomogli. Naučićeš više od ljudi čije se reči slažu sa njihovim delima. Ljudi kojima je njihova jedina titula čovek jer ne trebaš uvek neku fascinantnu teoriju. Nema pomoći od nekog dubokoumnog psihološkog saveta kada ti samo treba blizina neke osobe i to da te ona razume.

Nećeš ništa u životu naučiti od onih koji puno pričaju, jer ne trebaju ti uvek neke motivacijske poruke.
Ljudi koji ih daju ne žive drugačije od tebe. Kako bi se oni ponašali da se nađu tvojoj situaciji i da ostanu bez svih oslonaca koja imaju. Treba ti neko ko će biti s tobom u trenucima kada ti je najteže. Neko ko neće glumiti neke prevelike izlive nežnosti, nego će imati za tebe jednu iskrenu reč. Reč, bez puno patetike i usiljenosti.

Treba ti neko ko te voli takvog kakav jesi. Neko će se spustiti na dno da bude s tobom. Neko ko nije umislio da je bitan i nezamjenjiv u tvom životu. Jer umori se čovek s vremenom od svega. Umori se od ljudi i neljudi, umori se od davanja u kojem ništa nije primio natrag, ni emociju, ni lijepu riječ, ni ohrabrenje. Kada nađeš takvu osobu moći ćeš s mirom u novi dan jer ćeš imati rame za oslonac i isplakaćeđ sve ono što je u tebi i što te muči. Više od toga ne možeš dobiti.

Izvor: Pozitivan stav

19 stvari koje psihički jake osobe gotovo nikada ne rade

Evo nekih stvari koje psihički jake osobe ne rade…

1. Oni ne žive u prošlosti.

2. Ne odustaju zbog neuspeha.

3. Oni ne gube vreme.

4. Ne predaju se samosažaljenju.

5. Rado prihvataju promene.

6. Ne dozvoljavaju sebi da stalno prave iste greške.

7. Oni se ne plaše da rizikuju.

8. Ne rizikuju, a da prethodno ne izvagaju opcije i rezultate.

9. Ne plaše se da budu sami.

10. Ne moraju odmah da zadovolje svoje potrebe.

11. Oni ne pokušavaju da kontrolišu svet.

12. Ne mrze druge ljude zato što su uspešni.

13. Ne pokušavaju svima da ugode.

14. Nije ih strah da budu bez partnera.

15. Ne dopuštaju da ih savlada bes.

16. Ne dozvoljavaju bilo kome drugom da određuje kako će oni da žive.

17. Ne dozvoljavaju da zbog svojih strahova žive u strahu i da ne prihvataju nove ideje.

18. Ne trpe da se neko iživljava na njima.

19. Ništa ne prihvataju bez pitanja.

Ako se niste našli u ovih devetnaest nabrojenih stvari, stanje vaše psihe nije nimalo alarmantno. To samo znači da je autor zaboravio da unese karakteristike svih mogućih i nemogućih ljudi, te sad ispade da su samo odabrani jaki. Jak je ipak, svako onaj ko se rodi i uspe u zdravlju i bar malom veselju da ovaj život dostojanstveno odživi. Svi su dakle pobednici koji drugom zlo ne čine i svoj život žive.

izvor: pozitivan stav

10 psiholoških činjenica koje nam otkrivaju prirodu čoveka

Nauka je samo donekle uspela da rasvetli ljudsku prirodu. Svest i podsvest su termini kojima se barata već više od vek ipo, ali suština i dalje nije u potpunosti shvaćena.

Neprestano menjamo naša sećanja
Ljudski mozak je sklon da događaje iz prošlosti pamti kao kratke filmove. Međutim, ispostavilo se da svaki put kada se prisetimo nekog događaja, mi ga menjamo. Rupe koje se javljaju u filmu smo u stanju da popunjavamo sličnim motivima. Naime, ako se prisetite neke porodične proslave od pre 5,6 godina i niste sasvim sigurni da li je tu bila i tetka, koja inače ne propušta takve prilike, vaš um će je ubaciti u priču, bez obzira na to da li je ona zaista bila na proslavi.

Možemo imati samo određeni broj prijatelja
Psiholozi i sociolozi su smislili nešto što se zove Danbarov broj. On označava maksimalan broj ljudi sa kojima možete da održavate bliske veze. Dakle, bez obzira na broj prijatelja na društvenim mrežama, smislenu komunikaciju možete ostvariti sa maksimalno 50 do 100 ljudi.

Srećniji smo kad smo zauzeti
Prirodu čoveka, pored okruženja i događaja, velikim delom čine i hormoni. Naime, mozak voli da, dok je budan, radi. Za svaki izvršen zadatak nas nagrađuje određenom količinom dopamina, hormona sreće. Zato besposličarenje izaziva depresiju i nevoljnost.

Možemo zapamtiti svega 3 do 4 stvari odjednom
Studije pokazuju da je naš mozak u stanju da odjednom zapamti svega 3 do 4 podatka, bilo da su u pitanju brojevi, nazivi ulica ili imena ljudi. Takođe, ove informacije, ukoliko stignu u memoriju na gomili, u istoj ostaju svega 30-40 sekundi, nakon čega se brišu.

Naša vizuelna percepcija stvari se razlikuje od njihove stvarne pojave
Mozak konstantno obrađuje informacije, čak i dok spavamo. Analizira ono što vidimo i tumači u obliku dostupnom za nas. To se najbolje vidi kada čitamo nešto. Mi percepiramo prvo i poslednje slovo, a praznunu popunjavamo na osnosu prethodnih iskustava.

Trećinu života provedemo u sanjarenju
Psihološki, sanjarenjem se smatra svaki period u kom niste svesno uključeni u situaciju. Dakle, lutanje misli ili jednostavno zagledavanje u jednu tačku su periodi kada maštamo. Ko bi rekao da toliko vremena provedemo baš u ovoj aktivnosti.

Prirodu ne možeš ignorisati
Da li ste se ikada zapitali šta to ljude tera da posmatraju prizor nakon saobraćajne nesreće? Gužva nikako da se raziđe i, iako je scena možda uznemirujuća, ljudi ne mogu da odvoje pogled od nje. Ovaj fenomen je maslo našeg drevnog mozga, odnosno njegovog najstarijeg dela-hipotalamusa. On konstantno skenira okolinu i odgovara na svega tri pitanja: mogu li to pojesti, mogu li se sa tim razmnožiti i može li me to povrediti. Samo tri stvari ne možemo ignorisati u životu: hranu, seks i opasnost.

Mozak voli mogućnost izbora
Njegov posao je da skenira okolinu, sakuplja i procesuira podatke. Zato se ljudi uvek više oduševe kada imaju veću mogućnost izbora, šta god da je u pitanje (hrana, partneri, odeća, obuća). Tek da se zna, to nije produkt modernog doba već urođena potreba mozga da bira.

Većina naših odluka je podsvesna
Iako bi za ljudsku svest bilo pohvalno, 60-80% dnevnih odluka donesemo potpuno nesvesno. One su rezultat ponavljanja (ugasiti svetlo, zaključati vrata, vezati pertle), ali mogu predstavljati problem kada se uključi svest i zapita da li ste isključili ringlu ili zaključali vrata.

Ne postoji stvar kao što je multitasking
Mnogobrojna istraživanja su dokazala da mozak može da obavlja samo jednu kognitivnu aktivnost. Pokušajte da pišete i razgovarate sa nekim pa ćete videti da nijedan posao neće biti dobro obavljen. Kada je u pitanju kombinovanje fizičkih radnji i kognitivan rad, tu su stvari nešto drugačije. Istovremeno možete aa hodate i razgovarate telefonom, ali i tu postoji mogućnost da se sapletete ili ne primetite šta se dešava oko vas.